Reiki Origin

 

Ni kraćeg pravilnika ni većeg koraka u suzbijanju nadrilekarstva u Srbiji: konačno, nakon godinu dana od donošenja novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, poznati su metodi i postupci alternativne medicine koji se mogu praktikovati u Srbiji, a svi koji nisu na zvaničnom spisku overenom štambiljom Ministarstva zdravlja u poslednjih nedelju dana tek minule godine već se smatraju – nelegalnim. Tako su nam bar nezvanično rekli u tom ministarstvu uoči Nove godine.

Neosporene

Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević stavio je 14. decembra 2007. svoj potpis na Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine, da bi ovaj podzakonski akt sa samo trinaest članova stupio na snagu devet dana kasnije, 23. decembra. To su istorijski datumi za alternativce na polju medicine u Srbiji ako ne računamo onaj iz decembra 2005. godine kada je alternativna medicina i legalizovana u našoj zemlji jer je ušla u Zakon o zdravstvenoj zaštiti pod nazivom "tradicionalna medicina", s upozorenjem da se može uvoditi i u državne zdravstvene ustanove i u privatnu praksu isključivo uz odobrenje Ministarstva zdravlja.

"Tradicionalna medicina, u smislu ovog zakona, obuhvata one proverene stručno neosporene tradicionalne, komplementarne i alternativne metode i postupke dijagnostike, lečenja i rehabilitacije (u daljem tekstu: tradicionalna medicina), koji blagotvorno utiču ili koji bi mogli blagotvorno uticati na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu s važećom medicinskom doktrinom nisu obuhvaćeni zdravstvenim uslugama", formulacija je iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Ta zakonska odredba prepisana je doslovce i u rečeni pravilnik, s tim što se precizira da se alternativna medicina može praktikovati u opštim ili specijalističkim ordinacijama doktora medicine, doktora stomatologije, poliklinikama i ambulantama za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju, bilo da su one državne ili privatne.

Lista

Zakon dozvoljava samo one alternativne terapije koje ne samo da ne štete zdravlju već i ne odvraćaju pacijenta od upotrebe "za njega korisnih zdravstvenih usluga", a izvode se u skladu s "priznatim standardima tradicionalne medicine". Inspektori Ministarstva zdravlja kontrolisaće rad alternativnih terapeuta.

Alternativna medicinska praksa može se obavljati kao dijagnostika, lečenje i rehabilitacija, precizirano je pravilnikom ministra zdravlja. U njemu se nabraja devet metoda dijanostike i lečenja tradicionalne medicine i još devet metoda rehabilitacije.

Dr Vuk Stambolović, upravnik Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže za GL da je listu terapija koje su legalizovane napravio na osnovu istraživanja dr Marije Kovandžić koja je na osnovu metoda ključnih informatora ustanovila da se domaći alternativni praktičari bave sa 63 metode.

– Posle snimanja sličnih metoda napravio sam listu od tridesetak metoda i s te liste je, nesrećnim sticajem okolnosti, izbrisan samo feng šui. Sve ostalo što sam stavio jeste odobreno. Naravno da ima važnih terapija koje nisu ušle u listu, ali, zasad, njima se ovde niko ne bavi – kaže Stambolović.

On napominje da se pod srodnim tehnikama akupunkturi podrazumevaju šijacu, refleksoterapija, su džok i neke druge, kao i da ima čak 19 srodnih tehnika kvantnoj medicini koje nisu pobrojane u samom pravilniku, ali se podrazumevaju.

Celovitost

Dr Vuk Stambolović ističe da pozitivne strane alternativne medicine pre svega proističu iz toga što ona počiva na principu celovitosti. "Prema tom principu, čovekova patnja se ne može razumeti izolovanim posmatranjem organa i simptoma, a puni smisao lokalnih poremećaja postaje jasan tek uključivanjem u celinu kako samog organizma tako i njegovog konteksta. Usled prihvatanja principa celovitosti, alternativna medicina poima ljude kao jedinke a na ljudsku patnju gleda kao na izraz lične istorije. Saobrazno tome, pomoć i podrška su individualizovani. U osnovi alternativnih terapijskih pristupa, zatim, leži i vera u čoveka. Smatra se, naime, da svaki čovek raspolaže inherentnom samoisceljujućom snagom koju je potrebno osloboditi odnosno usmeriti. Poboljšanje zdravlja je otud prevashodno lični, a ne ekspertski poduhvat. Isto tako, s obzirom na to da ne deluju u smislu uspostavljanja kontrole nad pacijentom, odnosno nad njegovim funkcijama, za šta je potrebna velika količina energije, nego su usmerene u smislu podrške i podsticaja – alternativne terapije nisu agresivne, pa tako nemaju štetne posledice. I ono što je takođe važno, s obzirom na principe ljudskih prava, znanje alternativnih terapijskih sistema otvara mnogo mogućnosti za samonegu i za uzajamnu pomoć. U slučaju nekih alternativnih tehnologija otvara se i mogućnost da profesionalna praksa velikim svojim delom preraste u uobičajenu ljudsku aktivnost. Naravno, da bi se ovaj potencijal alternativnih terapija ispunio potpuno potrebno je da i sam alternativni praktičar bude dostojan svog metoda rada. Tu je pak ključno jedno pravilo starih alhemičara: 'Ako hoćeš da napraviš jedan korak u svome radu, potrebno je da napraviš dva koraka u ličnom razvoju'", zaključuje dr Stambolović.

Izmene

Alternativnom medicinom sada se mogu legalno baviti isključivo zdravstveni radnici – lekari, stomatolozi, farmaceuti, medicinske sestre i medicinski tehničari. Sto se tiče praktičara koji nusu zdravstveni radnici, oni treba da se organizuju u postojeća ili neka nova udruženja, kako kaže Vuk Stambolović.

– Pravilnik je važan prvi korak i predstoji nam još dosta rada i nastojanja da se on poboljša. Neophodne izmene odnose se i na to da pravo na praksu dobiju i praktičari alternativne medicine koji imaju određenu edukaciju, a nisu zdravstveni radnici – kaže dr Stambolović.

Taj problem će se razmotriti na sastanku predstavnika zainteresovanih udruženja, koji je naš sagovornik sazvao za 31. januar, kada će biti reči i o međusobnoj saradnji i ulaženju alternativne medicine u sistem zdravstvene zaštite, kao i o obezbeđivanju uslova za dobijanje licenci za rad, koje će alternativcima izdavati Ministarstvo zdravlja.

Zdravstveni radnik koji obavlja metode i postupke tradicionalne medicine mora, između ostalog, imati završen fakultet odnosno odgovarajuću školu zdravstvene struke i položen stručni ispit, mora biti upisan u imenik nadležne komore zravstvenih radnika i u registar odgovarajućeg stručnog udruženja i imati licencu Ministarstva zdravlja. Državni i privatni doktori koji se bave alternativnom medicinom moraju imati zalihe lekova i medicinskih sredstava za petodnevnu potrošnju. U Pravilniku o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine pobrojano je da su to ajurvedski lekovi i preparati, tradicionalni kineski lekovi i preparati, homeopatski lekovi, fitoterapijski preparati i tradicionalni preparati.

Saznavanje

Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru. Ovo nalaže Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a među vrstama obaveštenja koja lekar usmeno treba da pruži pacijentu, on mora da ga uputi i na alternativne metode lečenja. S druge strane, u Statutu Lekarske komore Srbije među njenim zadacima je i onaj formulisan na sledeći način: "...prati, razmatra i daje mišljenje članovima o alternativnim načinima lečenja i suzbija nadrilekarstvo". Dr Vuk Stambolović je ove godine organizovao u više gradova predavanja o raznim metodama alternativne medicine, poput onih u Beogradu i Novom Sadu o homeopatiji i kvantnoj medicini. Osnovna ideja, kako nam kaže, jeste da predstavnici zdravstvenih ustanova koji su pozvani na te prezentacije saznaju šta sve nude razne metode alternativne medicine kako bi, u perspektivi, mogli i njima upućivati svoje pacijente, kao što ih sada, recimo, upućuju na specijalističke preglede.

Metode dijagnostike i lečenja

1. Ajurveda

2. Akupunktura i srodne tehnike

3. Tradicionalna kineska medicina

4. Homeopatija

5. Fitoterapija

6. Kvantna medicina i srodne tehnike

7. Hiropraktika i primenjena kineziologija

8. Makrobiotika

9. Tradicionalna domaća medicina

Metode rehabilitacije

1. Apiterapija

2. Aromaterapija

3. Či gong vežbe

4. Duhovna energetska medicina

5. Energetska terapija, Reiki

6. Detekcija štetnih zračenja

7. Joga vežbe

8. Porodični raspored

9. Taj-či čuan vežbe