Iako ovaj stepen donosi zadnji, cetvrti, univezalni simbol, ovo je stepen koji znaci povratak u jednostavnost, predstavlja integraciju. Kao sto je prvi stepen bio uvod, a drugi veoma obimna razrada, treci je sustina i objedinjavanje citavog ucenja. Tada sticem uvide koje su nam bili nepoznati ili nedovoljno shvaceni u prethodnim nivoima. Ovo nije kraj puta, to je tek pocetak beskrajnog usavrsavanja, ali sada imamo izbrusenu teoriju i praksu, koja uvek moze biti dublje i pravilnije shvacena i primenjena. Sto se tice materije koju treba usvojiti, majstorski stepen je najmanje obiman. Ovde je pre naglasak na 'shvatiti', nego 'uraditi', jer ovaj nivo prevazilazi nivo intelektualnog. Umesto da kao majstori borilackih vestina mozemo polomiti vise cigala kad postanemo majstori, Reiki trazi sve vecu mekocu, predanost i oslanjanje na intuiciju i prepustanju Reikiju, gde se trudimo ne da vise 'radimo', vec da manje ometamo slobodan protok Reikija kroz nas. Trudimo se da udjemo u rezonancu, u sklad sa Reiki izvorom. Shinpiden nas uci cuvenoj vestini 'ne-delanja'. Prvi nivo je bio jednostavan, pa smo se ucili prepustanju, ulozi prenosnika energije; drugi je obimniji, pa nas je uvukao u neku vrstu 'delovanja', dok smo jos ucili tehnike; treci je povratak ne - delanju, krug se zatvara integrisanjem na duhovnom nivou. I dalje je to vestina polaganja ruku, ali je reikista zreliji, manje ocekuje, a vise daje, jer se prepusta unutrasnjem vodjstvu Reikija.
Ovo je morala biti zasebna tema, jer su ovi simboli vecni izvor fascinacije za laike i pocetnike. Kao prvo, to nisu neki 'tajni' simboli, kao sto su nordijske rune i sl., vec tzv. 'kandji' simboli koje prepoznaje svaki Japanac, a i Kinezi ih mogu razaznati, jer njihovo slikovno pismo ima isti izvor. Tako da u njima nema niceg tajnovitog ili magicnog. Simbole je Usui poducavao (osnivac Reikija) ucenike koji su imali problem da se direktno povezu sa izvorom Reiki energije, kao pomocno sredstvo. Oni su danas standardni deo Reikija i nije lose sto je je tako, jer nikoga ne treba lisiti sredstva da se lakse poveze na Reiki izvor. Sa tog stanovista, to je dobro sredstvo za obuku svakog reikiste. Uz primenu simbola, koriste se i njihovi nazivi, ili njihove zvucne, jos jednostavnije reprezentacije, u vidu kombinacija samoglasnika, tzv. 'kotodama'. Tako se prvi simbol zove 'Cho Ku Rei' (sto znaci snaga), ali ga moze menjati kotodama 'O - U - E - I'. Kad se stigne do majstorskog stepena, mozemo osetiti kako nam simboli nisu potrebni, da mozemo direktno da se povezemo na Reiki izvor. I tada se zapitamo da li simboli imaju ikakvu svrhu. Ali, mi to pitanje postavljamo sa nivoa majstora. Zato je odgovor jedostavan: nikoga ne treba lisiti znanja o simbolima (kao nesto nepotrebno), siliti da radi ili ne radi sa njima, tj. svakome treba dati izbor kada ce ih, ili da li ce ih uopste napusititi tokom svog usavrsavanja u radu sa Reikijem. Veoma iskusni Reikisti kazu da su simboli samo pomocno sredstvo u Rekiju, ali ako imamo i najmanju sumnju da li smo spremni (ili da li da ih uopste napustamo), treba nastaviti sa njihovom primenom. Najveca je steta prestati sa njihovim koristenjem, a za to nismo jos spremni: nedostaje nam taj ritual crtanja simbola, koji nam je smirivao um i pripremao nas za tretman. Ali ako mozemo uci u Reiki 'stanje uma' bez problema i bez simbola, treba poslusati svoje srce i zaista se vratiti jednostavnosti. Ovo pitanje ne bi bilo tako vazno, osporavano i sta sve ne, da prvi majstori koji su doneli Reiki na Zapad nisu smatrali simbole gotovo svetim i nezamenljivim. Drzali su ih u najstrozoj tajnosti, ucenik nije smeo cak ni da ih nacrta i ponese kuci. Morao je da ih na kraju casa unisti. Jedino 'dobro' sto je iz toga proizaslo je to da se pojedini simboli razlikuju, neznatno, ali razlikuju, od majstora do majstora, jer je ljudski um sklon zaboravljanju. Srecom, ove razlike su zaista neznatne, a simboli nisu sustinska stvar (vec samo pomocna) u Reikiju, pa on deluje i u ovakvim slucajevima. To je ocigledan dokaz da simbolin nisu magicni, bec samo jedna etapa na putu ka majstorstvu.
LjUDSKO TELO je dizajnirano da samostalno konstantno i automatski odrzava svoje zdravlje; ono radi danju i nocu u cilju snabdevanja, revitalizacije, izgradnje, opustanja, ono uravnotezuje i leci samo sebe (uprkos nasim upornim nastojanjima da ovaj rad sabotiramo!). Pored toga, covek poseduje veliku snagu uma, koja moze biti svesno usmerena i koristene u svrhu lecenja.
Nase ruke su posebno znacajne za ovo. Kad nas boli stomak, glava, kad imamo neki uboj, kad se posecemo..., svako od nas instiktivno stavlja svje ruke na povredjeno ili bolno mesto. Zasto? Postoji prirodni put koji vodi iz temena nase glave, preko srca, pa sve do nasih ruku, dlanova. Duhovna energija silazi kroz nase teme (tzv. krunska cakra), prolazi navedenom putanjom i pojavljuje se u nasim dlanovima.
(0 glas)
Sto se tice materije koju treba usvojiti, majstorski stepen je najmanje obiman. Ovde je pre naglasak na 'shvatiti', nego 'uraditi', jer ovaj nivo prevazilazi nivo intelektualnog. Umesto da kao majstori borilackih vestina mozemo polomiti vise cigala kad postanemo majstori, Reiki trazi sve vecu mekocu, predanost i oslanjanje na intuiciju i prepustanju Reikiju, gde se trudimo ne da vise 'radimo', vec da manje ometamo slobodan protok Reikija kroz nas. Trudimo se da udjemo u rezonancu, u sklad sa Reiki izvorom. 
Nase ruke su posebno znacajne za ovo. Kad nas boli stomak, glava, kad imamo neki uboj, kad se posecemo..., svako od nas instiktivno stavlja svje ruke na povredjeno ili bolno mesto. Zasto? Postoji prirodni put koji vodi iz temena nase glave, preko srca, pa sve do nasih ruku, dlanova. Duhovna energija silazi kroz nase teme (tzv. krunska cakra), prolazi navedenom putanjom i pojavljuje se u nasim dlanovima.
